a na našu žalost oni su se zapatili i kod nas u vidu lažnog studentskog pokreta, moram da vam predočim neke elementarne njihove poglede na državu kao organizaciju omeđenu granicama koja ima monopol fizičke prinude i koja je kao takva priznata u međunarodnim organizacijama. Najveći deo njih prezire državu kao pojam, odnosno posmatraju državu kao robovlasnika nad slobodoumnim bićem. Za njih država ne postoji, već postoji neki prostor na kome oni sprovode svoju ideologiju. Njima je najbitniji opstanak ideologije, jer ona je zapravo pokretač revolucije, dok je država nebitna stavka i čak i ako se raspada to je apsolutno nevažno. Otuda, jedan od razloga zašto se naši blokaderi ne izjašnjavaju u vezi sa tematikom Kosova i Metohije upravo je ovaj koji sam naveo. Za njih je to apsolutno nebitna tema, jer po njihovom shvatanju revolucija koja teče dovešće do toga da će se kako Srbi, tako i Albanci izbrisati kao nacionalna kategorija, a pobedu će odneti međunarodni proleterijat, koji će doneti mir i sreću porobljenoj radničkoj klasi, kojoj na kraju svega uopšte neće biti važno u kojoj državi živi kada svetska pravda i proleterijat pobede i donesu svima jednaka prava.
Nedavno su se pojedini blokaderi u jednom prestižnom beogradskom nedeljniku izjasnili da je njihov krajnji cilj promena sistema, a to praktično znači gašenje političkih stranaka i uvođenje kojekakvih plenuma i zborova na mala vrata da odlučuju o našim sudbinama, na kojima oni koji su obeleženi kao neprijatelji takvog poretka neće imati pravo kako učešća, tako ni glasa. Svi oni najpre će morati da prođu toplog zeca kroz izopštavanje iz javnog života i tako što će im se zabraniti javna delatnost, pa možda s vremenom ako se poprave, odnosno ako neka moralno-politička komisija odredi da su se popravili, možda će moći da rade neke manje bitne društvene poslove.
U tom njihovom prostoru neće biti mesta za verska osećanja, posebno ne za arhineprijatelja kakva je Srpska pravoslavna crkva.
Uostalom, nedavno su vedete blokaderskog pokreta, poput recimo Kokana Mladenovića, najavile obračun sa SPC po promeni vlasti, a setimo se samo Dinka Gruhonjića, koji je najavio da će od crkava praviti pivnice. Doduše, to je još i neki napredak, jer su neki njihovi ideološki preci od crkava pravili štale, pa su stoku uvodili u oltar.
Veliki problem za čitavo čovečanstvo je u narastanju ovakvih sumanutih ideja. Čak u SAD, recimo među američkim demokratama, ubedljivo vodi i pobeđuje na svim unutarstranačkim izborima najradikalnija levičarska opcija. Nešto slično staljinizmu, što je za SAD kao kolevku antikomunizma i demokratije, kako su nas učili do juče, bilo nezamislivo, pa čak i zakonski kažnjivo. Samim tim, gotovo je izvesno da će talas tog ludila sve više pogađati i Evropu, a kao što vidimo, nas je dobrano zakačio i trenutno je na udaru ona tradicionalna i domaćinska Srbija. Srbin je jako osetljiv kada mu se napada država i tada pokazuje žilav otpor, a blokaderi za državu ne daju pet para, već im je ona neophodna samo kao običan prostor na kome će sprovoditi svoju ideološku agendu. Zato i apelujem na narod da se ne igra državom, jer država ne može i ne sme da se daje u ruke egzibicionistima i konspirativnim osobama bez ikakvog plana i programa.
Na izbore idemo bukvalno da branimo državu od onih koji bi od nje napravili samo prostor. Mislite o tome.